Zvonko Bogdan


Zvonko za Janiku

Zvonko i minijatura

Samo ime govori sve. Doajen, gospodin, džentlmen i kralj starogradske pesme. Ceo svoj život je posvetio pesmi. Sakupio je, oživeo i sačuvao naprocenjivu riznicu predivnih pesama, za koje se vać sada može reći da su evergrin, ili „večne“, kako naš narod ume da kaže. U mnogim hitovima je i kompletan autor. Izuzetno plodonosna i duga karijera još uvek traje. Sarađivao je sa mnogim muzičarima, ali čini nam se najduže i najkvalitetnije upravo sa Janikom Balažem, odnosno sa „8 tamburaša s Petrovaradina“. Bili su veoma dobri pojedinci, a pod zamišljenom palicom maestra“, delovali su kao jedan. „Kad staneš ispred njih, svirka poprima neku neobičnu sigurnost i zvuk, milina božija“ – govorio je Zvonko. Obzirom da ne dobijamo nikakva sredstva iz „budžeta“, ili neka druga sredstva za opstanak i rad Udruženja, predložili smo Zvonku da održi dobrotvorni solistički koncert, čiji bi prihod išao u fond Janike Balaža. Pristao je bez razmišljanja, tolko mu valjda dugujemo, rekao je. Postavio je jedan uslov, a to je da on sam osmisli ceo koncert. I osmislio ga je brate, osmislio. Bolje, lepše , kvalitetnije, fenomenalnije i sa više duše, niko nije mogao bolje da ga osmisli i izvede, naravno. Pratili su ga TO „Mileta Nikolića“ iz Novog Sada i „Hajo“ iz Subotice. Koncert je nazvao „Već odavno spremam svog mrkova“, a održan je u junu 2003.godine, u Srpskom narodnom pozorištu. Srećnici koji su uspeli da dođu do karata, neće nikada zaboraviti to veče. To jednostavno ne može da se opiše rečima i ne može da se zaboravi. Tada se videlo koliko je Janika bio veliki, i koliko je Zvonko velik. Hvala mu.

U znak sećanja na predivno veče , Udruženje je poklonilo Zvonku minijaturu spomenika izrađenu u bronzi, takođe rad vajara Lasla Silađija

 

  • Džo i Zvonko
  • Pravi domacin
  • Sa svojim orkestrom